SUTRA JE SVETA PETKA: Prema verovanjima, ovo nikako ne smete raditi!

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve, Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Mošti svetiteljke počivaju u Jašiju, u Rumuniji.

Sveta Petka kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć.

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju danas praznik Svete Petke, koja je istorijska ličnost svrstana u red svetih.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa moštiju svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine). Mošti su prenete u Srbiju zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Sv. Petka poreklom Srpkinja

Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu.

Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića mošti sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavci i katolici pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.

U eparhijama SPC, oko 250 crkava posvećeno je svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.

Šta ne sme da se radi

U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala – pogružavanjem.

Naordna verovanja, kažu da na sutrašnji dan, ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu ne žena.

Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda, od toga da je čoveku izlečen čudom rak do raznih bolesti! Ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj dan jer znaju da će im pomoći!

Loading...

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*